омш."Стеван Мокрањац" Зајечар

Важно…

  • Нека Ваше инструкције буду увек јасне;
  • Будите доследни у правилима понашања;
  • Ставите детету до знања да нећете толерисати одређену врсту понашања;
  • Заједничким снагама поставите породична правила понашања, најбоље је за почетак да их запишете;
  • Када дете прекрши правило- освестите код детета да је правило прекршено, разговарајте са дететом о томе;
  • Уколико сте одлучили да дете казните – казна треба да буде примерена узрасту, ситуацији, да дете разуме казну, као и повод за кажњавање. Важно је да упутите дете како може да исправи грешку.
  • Објасните да одређено понашање наноси штету другима;
  • Не прихватајте објашњења која не одговарају насталој ситуацији;
  • Не примењујте физичко кажњавање јер носи поруку да је насиље одговор јачег – у овом случају родитеља.
  • Етикетирање детета увек има негативан подстицај на дете, може да поспеши нежељено понашање, као и да развије модел сакривања понашања и потискивања агресије како би се избегла казна; Ускраћивање нечег што дете воли изгледа као примеренија последица за неприхватљиво понашање.
  • Научите дете да размисли како да „поправи штету“ и умањи последице које је нанело својим понашањем. Деца треба да науче да се грешке могу поправити.
  • Научите децу да уче  на примерима из окружења и личним примерима.
  • Омогућите вашем детету да „чини добро“. Заједно осмислите задужења, учите дете хуманом поступању према другима, дајте детету простора да се због свог поступања учини важним и корисним.Деца морају веровати да су у стању нешто да промене, да могу дати свој допринос.
  • Осмислите заједничке активности и ритуале који спајају породицу нпр – гледање филма, одлазак у природу, на утакмицу…
  • Помозите детету да пронађе решење, тј. начин да се инцидент не понови. Питајте : „шта си урадио? Шта те је навело на то? Можеш ли другачије реаговати? Какав утицај имају твоји поступци на друге људе? Какав утицај имају на тебе? Сад кад смо схватили која су осећања у позадини твог поступка, можеш ли смислити неки начин да другачије реагујеш следећи пут? Како ћеш поступити? „
  • Развијајте емпатију – способност да се уживе у туђа осећања;
  • Учите дете да препозна туђа осећања (тугу, повређеност, страх, бол, патњу..) ставите дете у ситуацију да замисли како се осећа друга особа. Постављајте му питања као: „како си се осећао кад си помогаодругу/ другарици?“ „како си се осећао кад си повредиодруга/другарицу?“ „Шта мислиш, како се друга особа осећа у том тренутку?“.
  • Увек када ваше дете поступи одговорно и без насиља, похвалите га за поступање и напоре које улаже како  би кориговало своје понашање.
  • Вежбајте добре социјалне вештине (дељење ствари са другима, обраћање пажње на туђа осећања, понашање према другима на начин на који желимо да се други понашају према нама…)
  • Појачајте надзор над децом.Деца без надзора осећају се несигурно. Сазнајте шта ради, са ким се дружи и где се креће.
  • Заједничким договором одредите правила која се тичу активности детета и излазака;
  • Деца која су агресивног понашања често прођу без последица, привидно могу бити  популарна међу вршњацима,  али са годинама се та ситуација мења и последице за такву децу постају све озбиљније;